PREDAVANJE 5

  simbolizuje u našoj Buda–školi? Neki kažu da je to simbol sreće, što je tumačenje svakodnevnih ljudi. Reći ću vam da  označava nivo jednog Bude. On postoji samo na nivou Bude – Bodisatva ili Arhat ga nemaju. Ali starije Bodisatve, Četiri starije Bodisatve, ga imaju. Vidi se da su te Bodisatve daleko premašile nivo običnog Bude, i da su više čak i od Tatagate. Tatagata ima samo jedan  simbol. Oni koji su premašili nivo Tatagate imaju više  simbola. Buda na nivou dvostruko višem od Tatagate ima dva  simbola. Oni koji su još viši, nose tri, četiri, pet šrivatsi, i tako dalje. Neki imaju toliko šrivatsi da su im svuda po telu, pa i na glavi, ramenima i kolenima. Kad ih ima toliko mnogo, pojavljuju se i na dlanovima, prstima, sredini tabana, nožnim prstima, itd. Kako nivo konstantno raste, dobija se sve više  simbola. Znači,  simbol predstavlja status Bude. Što mu je status viši, Buda ima više  simbola.

Čimen–škola<

Pored Buda–škole i Tao–škole postoji i Čimen–škola, koja sebe naziva Čimen kultivacionom praksom. Po pitanju metoda kultivacije postoji uvreženo verovanje: Od drevne Kine do danas, ljudi su Buda–školu i Tao–školu smatrali za ortodoksne kultivacione metode, nazivajući ih ispravnim školama kultivacije. Čimen–škola nikad nije bila otvorena za javnost, pa je vrlo malo ljudi čulo za nju, izuzev iz dela literature.

Postoji li Čimen–škola? Da. Tokom moje kultivacije, konkretno u kasnijim godinama, naišao sam na tri vrlo uvažena majstora Čimen–škole. Oni su mi predali suštine svojih učenja, stvari jedinstvene i zaista dobre. Naprosto stoga što je tako jedinstveno, ono što kultiviše je jako neobično i za većinu ljudi nerazumljivo. Osim toga, oni kažu da nisu ni iz Buda–škole, ni iz Tao–škole – oni ne odgajaju Budu, niti Taoa. Saznavši da ovi ne kultivišu ni Budu ni Taoa, ljudi ih su ih nazvali „Sporedna vrata i Nespretan put”, ali oni sebe nazivaju Čimen–školom. Naziv „Sporedna vrata i Nespretan put” ima pežorativne konotacije, ali ovde to nije u negativnom smislu, jer ne optužuje školu da naopaka, zla praksa – barem je to nesumnjivo. Ni bukvalno značenje ove kovanice takođe ne navodi na naopaku praksu. Kroz istoriju su Buda–škola i Tao–škola nazivane ortodoksnim školama kultivacije. Kad ljudi ne shvataju praksu, nazivaju je sporednim vratima, neortodoksnom školom. A zašto „Nespretan put”? „Nespretnost” je isto što i trapavost, ali u drevnom kineskom termin „nespretan” je često značio „neobičan”. „Sporedna vrata i Nespretan put” ima ovo značenje.

Zašto nije naopaka praksa? Jer takođe ima stroge zahteve za šinšingom. I ova metoda kultivacije sledi prirodu univerzuma. Ona ne narušava prirodu, ili zakon univerzuma, niti se bavi nečim lošim – zato se ne može nazvati naopakom praksom. Buda–škola i Tao–škola su ortodoksne škole ne zato što se priroda univerzuma saobražava s njihovim kultivacionim metodama, već zato što se kultivacione metode Buda–škole i Tao–škole povinuju prirodi univerzuma. Ako se i način kultivacije Čimen–škole takođe povinuje prirodi univerzuma, onda to ne može biti naopaka praksa, već je takođe škola ispravnog puta. Ovo je zato što kriterijum za određivanje dobrog i lošeg, dobrote i zla, jeste priroda univerzuma. Ako njihova kultivacija prihvata prirodu univerzuma, onda je to ispravan put, bez obzira što se njihovi zahtevi razlikuju od onih u Buda–školi i Tao–školi. Njihovo učenje ne prenosi se na širokoj osnovi, već ograničenom broju učenika. Tao–škola podučava puno učenika, ali samo jedan primi pravo učenje. Buda–škola veruje u spasenje svih živih bića, pa se stoga može kultivisati ko god hoće.

Kultivacioni metod Čimen–škole ne mogu naslediti dve osobe, jer se tokom dugog vremenskog perioda prenosi samo jednoj odabranoj osobi. Zato ga nikad u istoriji svakodnevni ljudi nisu mogli videti. Naravno, kad je čigong bio popularan, ustanovio sam da je i nekoliko njih iz ove škole držalo predavanja. Posle nekoliko javnih predavanja, međutim, shvatili su da to nije izvodljivo jer je učitelj zabranio da se neke stvari javno iznesu. Ako želiš da predaješ javno, ne možeš birati učenike. Oni koji dolaze da uče donose sa sobom različite nivoe šinšinga i različite mentalitete, jer su to ljudi različitih vrsta. Na ovaj način ne mogu se birati sledbenici, pa se Čimen–škola ne može predavati na širokoj osnovi, javno. Ovako nešto bi lako izazvalo opasnost, jer praksa je zaista jedinstvena.

Neki se pitaju, ako se u Buda–školi odgaja Buda, a u Tao–školi Tao, šta postaje praktikant Čimen–škole kad okonča kultivaciju? On će biti lutajući bog, bez definitivne granice u univerzumu. Svi znaju da Tatagata Šakjamuni ima Saha raj, Buda Amitaba ima Sukavati raj, Buda Isceljenja ima Istočni raj – svaki Tatagata, ili veliki Buda, ima sopstveni raj. Svako veliko prosvetljeno biće kreira sebi raj, a tamo žive mnogi njegovi učenici. Ipak onaj koji dolazi iz Čimen–škole nema određene granice u univerzumu, i on je nešto poput lutajućeg božanstva, ili usamljenog besmrtnika.

Izvođenje naopake kultivacije

Šta je to „izvođenje naopake kultivacije”? Postoji nekoliko oblika. Ima ljudi koji su se specijalizovali za izvođenje naopake kultivacije, jer od davnina postoje ljudi koji je prenose. Zašto je prenose? Zato što žele da steknu slavu, ličnu korist i novac među svakodnevnim ljudima – to je ono što hoće. Naravno, ovakva osoba nema visok nivo šinšinga i ne može dobiti gong. Šta onda može dobiti? Karmu. Ako imaš puno karme, i ona može postati oblik energije. Ali ovakva osoba nema nikakav status i ne može se porediti sa praktikantom. U poređenju sa svakodnevnim ljudima, međutim, ona ima moć nad njima, jer i karma je oblik energije. Kad joj gustina dovoljno poraste, i ona može ojačati natprirodne moći i proizvesti ovakav efekat. Zato vekovima postoje ljudi koji podučavaju ovakvim stvarima. Takva osoba tvrdi: „Ako budem činio loša dela i psovao ljude, ja ću povećati svoj gong.” Ali ona ne povećava svoj gong, već gustinu svoje crne materije. Zato se beznačajne, urođene, natprirodne moći ove osobe mogu ojačati karmom. Ona može razviti neke niže natprirodne moći, kojima se ne može postići ništa značajno. Ovakvi ljudi smatraju da loša dela mogu povećati gong – tako oni kažu.

Neki ljudi kažu: „Dok Tao poraste za stopu, demon naraste deset stopa.” Ovo je zabluda običnih ljudi, jer demon nikad ne može biti veći od Taoa. Postoji sledeća pojava: Univerzum koji ljudi poznaju je samo mali univerzum među brojnim univerzumima, a mi ga ukratko nazivamo univerzumom. Svaki put posle dugog vremenskog perioda, on prolazi katastrofu koja uništava sve postojeće u univerzumu, uključujući planete i sav život. Kretanje univerzuma sledi zakonitost. U tekućem ciklusu ovog univerzuma, ljudi nisu jedina vrsta koja se iskvarila. Mnogi životi već su opazili situaciju da se, što se tiče sadašnjeg vremena, davno desila velika eksplozija. Danas astronomi to ne mogu da vide, jer ono što se danas da sagledati najmoćnijim teleskopima, desilo se pre 150.000 svetlosnih godina. Da bismo sagledali promene sadašnjeg kosmičkog tela, moramo sačekati da prođe 150.000 svetlosnih godina. Ovo je veoma daleka budućnost.

Do sada je celokupan univerzum već prolazio kroz velike promene. Svaki put kad se ovo desi, sav život u svom univerzumu biva potpuno razoren, ostajući u ruševinama. Svaki put kad se ovakva eksplozija desi, priroda univerzuma koja je ranije postojala, kao i sva materija unutar njega, moraju biti razoreni. Iako je život izbrisan eksplozijom, ipak nije sav. Kad velika prosvetljena bića sa jako visokih nivoa iznova rekonstruišu novi univerzum, ipak ostaju neki koji su preživeli eksploziju. Velika prosvetljena bića grade univerzum prema sopstvenoj prirodi i standardima, tako da se oni razlikuju od prirode univerzuma prethodnog univerzuma.

U novom univerzumu, oni koji su preživeli eksploziju, nastavljaju da se vladaju prema staroj prirodi i starim principima. Novostvoreni univerzum se u svom funkcionisanju drži prirode novog univerzuma, i njenih principa. Tako, oni koji su preživeli eksploziju postaju demoni, koji se protive principima univerzuma. Bez obzira, oni nisu toliko loši, jer se naprosto vladaju u skladu sa prirodom univerzuma prethodnog perioda. Oni su ono što ljudi nazivaju nebeskim demonima. Oni, međutim, nisu pretnja svakodnevnim ljudima, niti će im nauditi – oni se naprosto vladaju po sopstvenim principima. Ranije, svakodnevni ljudi ovo nisu smeli da znaju. Rekao sam da postoji puno Buda sa statusom višim od Tatagate – šta onda ti demoni znače? U poređenju s njima, ovi su beznačajni. Starost, bolest i smrt takođe su oblici demona, ali oni su stvoreni da bi održavali prirodu ovog univerzuma.

U budizmu se veruje u samsaru, koja pominje pitanje asure . Ovo se zapravo odnosi na živa bića u različitim dimenzijama, koja ne nose urođenu ljudsku prirodu. Za velika prosvetljena bića, ona su na jako niskom nivou i moć im je veoma slaba, ali su za svakodnevne ljude nešto užasno, jer poseduju određenu količinu energije. Svakodnevne ljude ona smatraju životinjama, pa uživaju da se hrane njima. Poslednjih godina, i ona su izašla da podučavaju čigongu. Šta su ona? Kako mogu izgledati kao ljudska bića? Njihov izgled je zaista jeziv. Kad kod njih stekneš znanja, nadalje ćeš morati s njima, i moraćeš da postaneš njihova vrsta. U čigong praksi, kad naiđu na ljude s lošim mislima, kakve se kompatibilne njihovom mentalitetu, ona ih uzimaju za učenike. Jedna ispravna misao podčiniće stotinu zala. Ako ničemu ne stremiš, niko se neće usuditi da te dira. Ali ako razviješ zlu misao, ili težiš nečem lošem, ona će doći da ti pomognu, i tako ćeš se naći na demonskom putu kultivacije. Ovakav problem se može desiti.

Druga situacija se zove „nesvesno izvođenje zle kultivacije”. Šta je to „nesvesno izvođenje zle kultivacije”? To je kad neko ide putem zla, nesvesan toga. Ovaj problem je veoma čest i dosta rasprostranjen. Kao što sam pre neki dan rekao, mnogi vežbaju čigong sa pogrešnim mislima u glavi. Iako vežbaju stojeću meditaciju, dok im ruke i noge drhte od umora, misli im nisu mirne. Jedna razmišlja: „Cene skaču. Moraću u kupovinu kad završim vežbu. Ako ne požurim, poskupeće.” Drugi misli: „Kod nas na poslu se dele stanovi. Hoću li ja dobiti? Nisam u dobrim odnosima sa odgovornim iz stambene komisije.” Što više misli, više se ljuti: „Taj mi sigurno neće dati stan. Kako da se izborim s njim...” Svakakve misli padaju na pamet. Kao što sam malo pre rekao, komentarišu se stvari od porodičnih, do državnih. Kad pričaju o neprijatnim temama, bivaju još više besni.

Čigong zahteva da se ceni de. Dok radiš vežbe, ako ne misliš o dobrim stvarima, onda barem nemoj o lošim. Najbolje je da ni o čemu ne misliš, jer za vreme kultivacije na niskom nivou, mora se postaviti temelj. Ovaj temelj će imati kritičnu funkciju, jer ljudske mentalne aktivnosti igraju bitnu ulogu. Razmislite: Šta to dodajete na svoj gong? Kako to što praktikujete može biti dobro? Nije li to nešto crno? Koliko je ljudi koji vežbaju čigong, a nemaju takvih ideja? Iako sve vreme vežbaš čigong, zašto ti se bolest nije povukla? Iako neki ljudi nemaju ove loše misli dok vežbaju u parku, oni uvek vežbaju vezani za natprirodne moći, težnju za ovim ili onim, raznorazne načine razmišljanja i svakojake potrebe. Zapravo, oni već idu naopakim putem kultivacije, bez svesti o tome. Ako takvoj osobi kažeš da ide naopakim putem, ona će se uzbuditi: „Ali mene je učio poznati čigong–majstor!” Ali taj poznati čigong–majstor traži od tebe da ceniš de. Jesi li ga cenio do sada? Za vreme vežbi, stalno ubacuješ pomalo loših misli. Kako možeš reći da ćeš u kultivaciji iznaći dobre stvari? Ovo je problem koji se svrstava pod nesvesno izvođenje naopake kultivacije – nešto što je vrlo često.

Dvostruka kultivacija muškarca i žene

U svetu kultivacije postoji kultivaciona metoda koju nazivamo dvostrukom kultivacijom muškarca i žene. Možda ste u kultivacionoj praksi tibetanskog tantrizma, na statuama Bude ili na portretima, videli mušku figuru kako drži žensko telo, dok izvodi kultivaciju. Muška figura ponekad liči na Budu, a u rukama mu je naga žena. Ponekad su to transformacije Buda u liku Vajre, sa glavom krave li konjskim licem, takođe sa nagom ženom u rukama. Šta to znači? Najpre da razjasnimo ovo. Na našoj planeti nije samo Kina bila pod uticajem konfučijanizma; pre nekoliko vekova celokupna ljudska rasa je imala slične moralne vrednosti – stoga ova kultivaciona metoda ne potiče sa naše planete. Iako je došla sa druge planete, ova metoda zaista omogućava ljudima da se kultivišu. Kad je ovaj način kultivacije predstavljen u tadašnjoj Kini, on je kineskom narodu bio neprihvatljiv baš zato što podrazumeva dvostruku kultivaciju muškarca i žene, kao i tajne tehnike. Zato ju je u Han regijama, tokom Huičang perioda Tang dinastije, zabranio car. Bilo je zabranjeno prenositi je u Han regijama, i u to doba se zvala tang tantrizam. Ipak je preneta na Tibet, koji predstavlja poseban region, sa jedinstvenom sredinom. Zašto se na ovaj način izvodi kultivacija? Cilj dvostruke kultivacije muškarca i žene je da se postigne ravnoteža između jina i janga, prikupljanjem jina da bi se pridodao jangu, i obratno, uzajamnim dopunjavanjem, kroz uzajamnu kultivaciju.

Poznato je da ljudsko telo, prema Buda–školi ili Tao–školi, a naročito prema taoističkoj teoriji jina i janga, ima nerazlučivo vezane jin i jang. Budući da ima jin i jang, ljudsko telo kroz kultivaciju može da razvije razne natprirodne moći i živa bića poput Besmrtnog deteta, Kultivisane dece, fašena, itd. Zbog postojanja jina i janga, kultivacijom se mogu razviti mnoga živa bića, koja rastu iz dantijana, bez obzira da li je telo domaćina muškog ili ženskog pola – svejedno je. Ova teorija zaista ima smisla. U Tao–školi obično se uzima da je gornji deo tela jang, a donji jin. Neki ljudi takođe kažu da je zadnji deo tela jang, a prednji jin. Drugi smatraju levu stranu za jang, a desnu za jin. U Kini imamo izreku da je leva strana tela muška, a desna ženska, što je takođe, s razlogom, izvedeno iz ovog. Pošto ljudsko telo sadrži nerazlučivo vezane jin i jang, interakcijom između jina i janga ono može dostići ravnotežu jina i janga – i na taj način dati život mnogim živim bićima.

Ovo objašnjava zašto se, i bez primene metoda dvostruke kultivacije muškarca i žene, možemo kultivisati na veoma visoke nivoe. Nepravilnom primenom metoda dvostruke kultivacije muškarca i žene možemo navući na sebe demonske smetnje, i na taj način metod postaje naopak. U tantrizmu, ako se dvostruka kultivacija muškarca i žene želi koristiti na jako visokom nivou, sveštenik ili lama mora biti na jako visokom nivou kultivacije. Tek tada, učitelj može da vodi učenika kroz ovu vrstu kultivacije. Budući da je nivo šinšinga učenika izuzetno visok, on može dobro da se vlada, bez da postane zao. Ali neko ko nema visok šinšing, apsolutno ne bi smeo da pribegava ovoj metodi, jer u suprotnom je jamačno da će slediti naopaku praksu. Njegovo merilo šinšinga je tu gde jeste zbog niskog šinšinga, zato što se još nije oslobodio želja i požude običnih ljudi, pa će stoga nesumnjivo biti zao. Zato kažemo da je ova praksa naopaka ako se tek tako promoviše na niskom nivou.

Poslednjih godina, dosta čigong–majstora podučava dvostrukoj kultivaciji muškarca i žene. Šta je tako čudno u tome? Dvostruka kultivacija muškarca i žene takođe se javila u kultivacionim metodama Tao–škole. Osim toga, ona se nije pojavila danas, već je zasnovana u doba Tang dinastije. Kako to da Tao–škola ima dvostruku kultivaciju muškarca i žene? Prema Tai–či teoriji Tao–škole, ljudsko telo je mali univerzum, koji prirodno sadrži jin i jang. Sva prava, velika i ispravna učenja preneta su iz dalekih vremena. Svako samovoljno unošenje izmena ili dopuna ruši konkretnu školu, onemogućujući je da ostvari cilj završetka kultivacije. Zato, ako tvoja škola nema dvostruku kultivaciju muškarca i žene, nikad ne treba da je koristiš u svojoj kultivaciji. U suprotnom činiš lošu stvar i naići ćeš na probleme. Posebno u našoj školi Falun Dafe nema dvostruke kultivacije muškarca i žene, niti nam je potrebna. Tako mi gledamo na ovu stvar.

Kultivacija uma i tela

Već vam je objašnjavano pitanje integrisane kultivacije uma i tela. Integrisana kultivacija uma i tela podrazumeva odgajanje šinšinga, dok se istovremeno odgaja telo, tj. transformiše benti. U procesu transformacije, ljudske ćelije se postepeno zamenjuju visoko–energetskom materijom, a starenje se usporava. Prolazeći postepenu transformaciju, telo se postepeno podmlađuje, da bi na kraju u potpunosti bilo zamenjeno visoko–energetskom materijom. Tada je to telo transformisano u telo sačinjeno od jedne drugačije vrste materije. Ovo telo će, kao što sam ranije već rekao, prevazići Pet elemenata. Pošto ga Pet elemenata više ne sputavaju, ovakvo telo više nije podložno degeneraciji.

Kultivacija u hramovima bavi se samo kultivacijom uma, što znači da ne podučava vežbama, ne odgaja telo. Kod nje je potrebna Nirvana, jer metod koji je Šakjamuni predavao uključuje nirvanu. Zapravo, sam Šakjamuni je imao veliku Darmu, visokog nivoa, i bio je u stanju da u potpunosti transformiše svoj benti u visoko–energetsku materiju i ponese ga sa sobom, ali da bi iza sebe ostavio sopstveni način kultivacije, za sebe je ipak izabrao put nirvane. Zašto je podučavao tom načinu? Radio je to da bi naveo ljude da maksimalno napuste vezanosti i sve ostalo, pa na kraju i sopstvena fizička tela – trebalo je napustiti sve vezanosti. Da bi ljudi ovo postigli u što većoj meri, on je izabrao put nirvane. Nirvana znači da kad sveštenik umre, on napušta svoje fizičko telo, a njegova duša se uzdiže sa njegovim gongom.

Tao–škola naglašava kultivaciju tela. Pošto izabira učenike i ne nudi spasenje svim razumnim bićima, ona ima veoma naročite učenike. Zato uči tehnikama i veštinama odgajanja života. Ali u nekim konkretnim metodima kultivacije Buda–škole uopšte, i samom budizmu, ovo se ne uči. Ovo ipak ne važi za sve kultivacione metode Buda–škole, jer mnoge od onih na visokom nivou podučavaju odgajanju života. U našoj školi, ovo se takođe uči. Naš Falun Dafa iziskuje kako benti, tako i Besmrtno dete; ova dva su različito. Besmrtno dete takođe je telo sačinjeno od visoko–energetske materije, ali ne može se tek tako prikazati u ovoj našoj dimenziji. Da bismo tokom dugog vremenskog perioda, u ovoj dimenziji, zadržali spoljni izgled svakodnevnih ljudi, moramo imati naš benti. Zato se, nakon transformacije ovog bentija, njegove molekulske kombinacije ne menjaju, iako njegove ćelije bivaju zamenjene visoko–energetskom materijom. Stoga se ovo telo naizgled neće mnogo razlikovati od tela svakodnevne osobe. Ipak postoji razlika: naime, ovo telo može ulaziti u druge dimenzije.

Kultivacione metode koje kultivišu i um i telo čine to da, spolja, čovek izgleda veoma mlad, dosta drugačije od svojih vršnjaka. Jednom me je neko upitao: „Učitelju, šta mislite koliko sam stara?” Zapravo, ona se približavala sedamdesetoj, ali je izgledala kao četrdesetogodišnjakinja. Lice joj je bilo bez bora, koža sjajna i glatka. Nije izgledala kao neko ko se bliži sedamdesetoj. Ovo će se desiti svim našim praktikantima Falun Dafe. Da se našalimo, mlade dame koriste šminku da im koža izgleda sjajnija i više glatka. Rekao bih da ako se istinski kultivišete metodom koja odgaja um i telo, ovaj cilj ćete prirodno dostići. Garantujem da nećete morati da upotrebljavate kozmetičke preparate. Više nećemo davati primere ove vrste. Ranije je ovde bilo dosta starijih ljudi raznih profesija, koji su me tretirali kao mladića. Danas se stvari popravljaju – tu je sve više mladih, iz raznih profesija. Zapravo, ni ja više nisam mlad. Budući da već imam 43, napredujem prema pedesetoj.

Fašen

Zašto oko figure Bude postoji polje? Mnogi ovo nisu u stanju da objasne. Neki kažu: „Buda oko sebe ima polje jer mu sveštenici pojaju”, ili drugim rečima, to je polje koje potiče od sveštenika, koji se kultivišu pred njegovim likom. Bez obzira da li se to sveštenici, ili neko drugi kultiviše, takva energija bi trebalo da se rasipa, a ne da se usmerava, pa bi polje moralo postojati na podu, tavanici i zidovima celog hrama. Zašto onda samo oko Budinog lika postoji ovo snažno polje? Posebno na figurama Bude, koje se nalaze u udaljenim planinama, u pećinama, ili na stenama, obično postoji polje. Zašto postoji ovo polje? Neki su pokušavali da objasne ovako ili onako, ali niko nije jasno objasnio. Budina figura ima polje jer to je, zapravo, fašen velikog prosvetljenog bića. Pošto je to fašen velikog prosvetljenog bića, on ima energiju.

Dobro razmislite: ako su zaista bili istorijske ličnosti, nisu li Šakjamuni i Bodisatva Avalokitešvara, za vreme svoje kultivacije takođe bili praktikanti? Kad se kultivacija Fa–izvan–trostrukog–sveta izvodi na veoma visokom nivou, razvija se fašen. Fašen se rađa u predelu dantijana, i sačinjavaju ga Fa i gong. Ono se manifestuje u drugim dimenzijama. Fašen poseduje puno od moći svoga vlasnika, ali njegovu svest i misli kontroliše čovek. Ipak fašen takođe predstavlja kompletan, nezavisan, i stvaran zasebni život – zato sve može da uradi sam, nezavisno. Ono što fašen čini, upravo je ono što želi glavna svest čoveka. Način na koji čovek radi određene stvari je način na koji će ih i njegov fašen raditi – to je ono što podrazumevamo pod fašenom. Sve što ja želim da uradim mogu uraditi moji fašeni, kao na primer podešavanje tela pravim praktikantima. Pošto fašen ne nosi telo svakodnevnog čoveka, on se može prikazati u drugim dimenzijama. Njegovo telo nije nepromenljivo, već se može smanjivati i povećavati. Ponekad postane toliko veliko da mu se ne vidi cela glava, a ponekad sićušno – manje od ćelije.

Osveštenje

Statua Bude proizvedena u fabrici predstavlja samo umetničko delo. Osveštenje se vrši da bi se Budin fašen prizvao da dođe i ostane u statui, da bi ga nadalje svakodnevni ljudi obožavali kao opipljivo telo Bude. U kultivaciji, kad praktikant gaji dovoljno poštovanja, fašen u statui Bude će za njega štititi Fa, pazeći na praktikanta i čuvajući ga. Ovo je pravi cilj osveštenja. To je izvodljivo samo ako se iskažu ispravne misli na ceremoniji formalnog osveštenja, koje se obavlja uz pomoć velikog prosvetljenog bića sa veoma visokog nivoa, ili uz pomoć praktikanta na veoma visokom nivou kultivacije, koji poseduje tu moć.

Statua koja stoji u hramu mora proći osveštenje, jer ljudi kažu da neosveštana Budina statua ničemu ne služi. Među sveštenicima u hramovima danas više nema onih pravih velikih majstora – svi su otišli. Posle Kulturne revolucije, neki od mlađih sveštenika, koji nikad nisu primili pravo učenje, postali su starešine manastira. Mnogo toga nije im preneto. Ako nekog od njih upitaš koja je svrha osveštenja, kazaće ti samo to da će statua Bude moći da funkcioniše kad se osvešta. On ne ume jasno da objasni čemu to služi, pa se drži ceremonije. U unutrašnjost statue staviće budističku sutru, da bi zatim papirom zapušio statuu, i pojao joj. On to naziva osveštenjem, ali može li se ovako postići cilj osveštenja? To zavisi od njegovog pojanja. Šakjamuni je rekao da se pojati mora sa ispravnim mislima i nepodeljenom pažnjom, da bi se zatresao raj pripadajuće škole kultivacije. Tek tada je veliko prosvetljeno biće prizvano. I tek kad fašen velikog prosvetljenog bića siđe u statuu Bude, postignut je cilj osveštenja.

Dok tamo pojaju, neki sveštenici u sebi misle: „Koliko će mi platiti za osveštenje?” Dok pojaju, neki misle i ovo: „Taj i taj se loše ponaša prema meni.” I oni imaju lične sukobe. Sada je Period kraja Darme. Ne može se poreći da ova pojava postoji. Mi ovde ne kritikujemo budizam, ali u Periodu kraja Darme nema mira u nekim hramovima; kako će veliko prosvetljeno biće doći nekome kome ovakvo ružne stvari padaju na pamet? Cilj osveštenja na ovaj način se ne može postići, koji god da je. Ali ovo nije pravilo, jer i dalje postoji nekoliko dobrih hramova, kao i taoistički manastiri.

U jednom gradu sam video sveštenika s rukama jako tamnim. Stavio je sutru unutar Budine statue i rutinski je zapušio. Pošto je promrmljao par reči, procedura osveštenja je bila gotova. Zatim je uzeo dugu statuu Bude i ponovo promrmljao par reči. Svako osveštenje naplaćivao je 40 juana. Danas su sveštenici komercijalizovali osveštenje i zarađuju na taj način. Pošto sam pogledao statuu, shvatio sam da osveštenje nije obavljeno, jer onaj to i ne može. Danas sveštenici rade čak i ovakve stvari! Šta sam još video? Čovek koji je izgleda bio budista-laik navodno je osveštavao Budinu statuu u hramu. Držao je ogledalo prema suncu da bi na statuu reflektovao sunčevu svetlost, a onda je ustvrdio da je osveštenje obavljeno. Do te mere je postalo smešno! Današnji budizam je došao do tačke kad je ovo postala uobičajena pojava.

U Nanjingu je napravljena jedna velika bronzana statua, koja je postavljena na ostrvu Lantau, u Hong Kongu. To je jedna zaista velika statua Bude. Mnogi sveštenici, iz celog sveta, došli su da je osveštaju. Jedan od sveštenika držao je ogledalce da bi reflektovao sunčev odsjaj na lice Budine statue, i to je nazvao osveštenjem. Otišli su tako daleko da se usuđuju da čine ovakve stvari na jednoj grandioznoj ceremoniji, u tako svečanoj prilici. To je stvarno za žaljenje. Nije ni čudo što je Šakjamuni rekao da će u Periodu kraja Darme sveštenici imati problem da spasu sami sebe, a kamo li da drugima ponude spasenje. Pored svega, mnogi sveštenici tumače budističko sveto pismo iz sopstvene perspektive, pa je čak i taoistički sveti spis Gospođa Kraljica majka pronašao put do hramova. Mnogo toga što nije klasičan budistički materijal, takođe je ušlo u hramove, izazivajući haos i konfuziju. Naravno, i dalje ima sveštenika koji se istinski kultivišu i koji su dosta dobri. Osveštenje zapravo služi da se prizove fašen velikog prosvetljenog bića da naseli Budinu statuu. To je osveštenje.

Ako ovakva statua Bude nije uspešno prošla osveštenje, ne treba je obožavati – inače će se izroditi ozbiljne posledice. Koje su to ozbiljne posledice? Oni koji se danas bave izučavanjem ljudskog tela otkrili su da ljudske mentalne aktivnosti, ili ljudske misli, generišu materiju. Iz perspektive veoma visokog nivoa, vidimo da se svakako radi o materiji, ali ova materija nema oblik moždanih talasa kakvi su otkriveni u naučnim istraživanjima – već oblik celokupnog ljudskog mozga. Tipično, kad svakodnevni čovek misli o nečemu, ono što generiše je nešto što je u obliku celokupnog ljudskog mozga. Budući da nema energiju, malo kasnije to se rasipa. Energija praktikanta, s druge strane, može mnogo duže da opstane. Ovo ne znači da ta statua Bude ima mozak, kad se proizvede u fabrici. Nema ga. Neke statue Bude nisu prošle proces osveštenja, niti je cilj osveštenja postignut pošto su odnete u hramove. Ako osveštenje vrši tobožnji čigong–majstor ili neko iz naopake prakse, to može biti još opasnije, jer bi se lisica, ili lasica, mogla ušunjati u Budinu statuu.

Zato obožavanje neosveštane Budine statue može biti jako opasno. Koliko opasno? Rekao sam da, dok je ljudska rasa evoluirala do ovog stadijuma, sve je počelo da se raspada; celokupno društvo i sve u svom univerzumu se malo po malo raspada. Sve što se dešava sa svakodnevnim ljudima, oni sami prouzrokuju. Zahvaljujući smetnjama sa raznih strana, teško je pronaći i slediti ispravan put. Čovek želi da se moli Budi, ali ko je Buda? Vrlo je teško pronaći jednog da mu se pomoliš. Ako ne verujete, moram vam reći: obožavanje neosveštane statue Bude može imati ozbiljne posledice. Koliko ljudi danas obožava Budu da bi steklo Ispravno dostignuće u kultivaciji? Jako je malo ovakvih ljudi. Šta je većini ljudi motivacija za obožavanje Bude? Oni žele da izbegnu nedaće, reše probleme, obogate se. Ima li tih stvari u budističkim svetim spisima? Definitivno nema takvih stvari.

Zamislite Budinog vernika, koji se u potrazi za novcem prostro pred statuom nekog Bude, ili Bodisatve Avalokitešvare, ili nekog Tatagate, rekavši: „Molim te pomozi mi da zaradim malo para.” Ovo iskazuje jasnu nameru. Pošto je zahtev iskazan pred Budinom statuom, namera se momentalno projektuje u statuu. U drugoj dimenziji, jedan entitet može postati velik, ili mali. Kad ova misao stigne na ovaj entitet, statua Bude će imati mozak i misli, ali ona nema telo. I drugi dolaze da se mole pred statuom, čime daju statui određenu količinu energije. Opasnije je ako je obožava praktikant, jer ovo obožavanje će joj postepeno dati energiju, omogućujući joj da formira opipljivo telo. Ipak se ovo telo oformljuje u drugoj dimenziji. Pošto se oformi, ono postoji u drugoj dimenzji, i može da nauči ponešto od istine univerzuma. Zato može da čini ljudima, na ovaj način razvijajući gong. Ali ljudima pomaže uz uslove i po određenoj ceni. Slobodno se kreće u drugoj dimenziji i vrlo lako može da kontroliše svakodnevnog čoveka. Ovo opipljivo telo izgleda identično Budinoj statui. Znači da je ljudsko obožavanje ono što može da stvori lažnu Bodisatvu Avalokitešvaru, ili lažnog Tatagatu, koji izgleda isto kao Budina statua i ima spoljni izgled Bude. Ali um lažnog Bude ili lažne Bodisatve je izuzetno loš i teži novcu. On je rođen u drugoj dimenziji, sposoban je da misli, i zna pomalo istine. On se ne usuđuje da počini veliko zlo, ali čini manje loše stvari. Ponekad i pomaže ljudima, jer u suprotnom bi bio potpuno zao i bio bi ubijen. Kako pomaže ljudima? Kad se neko moli: „Budo, molim te pomozi mi, kod kuće imam bolesnika,” on će mu pomoći. Pošto želi novac, navešće ga da ubaci pare u kutiju za priloge. Što više bude ubacio, bolest će pre biti zalečena. Pošto ima neku energiju, iz druge dimenzije on manipuliše svakodnevnim čovekom. Izuzetno je opasno ako mu se moli praktikant. Za šta se moli praktikant? Za novac. Svi razmislite, šta će jednom praktikantu novac? Molitva da se eliminišu nesreće i bolesti članovima porodice je vezanost za osećanja prema porodici. Želiš li da menjaš sudbinu drugima? Svako ima svoju sudbinu! Ako se pomoliš, promrmljavši: „Molim te, daj mi da zaradim neke pare”, on će ti pomoći. Njemu odgovara da tražiš novac, jer što više želiš, više će stvari moći da ti oduzme. Ovo je poštena trgovina. Drugi molioci su napunili kutiju sa puno para, pa će ti dati da malo uzmeš iz nje. Kako se ovo izvodi? Desiće ti se to da čim izađeš na vrata pronađeš novčanik, ili ćeš na poslu dobiti bonus. Nekako će srediti da dobiješ novac. Kako bi ti mogao pomoći bezuslovno? Bez gubitka nema dobitka. Ako mu treba, uzeće nešto od tvog gonga, ili će ti oduzeti dan koji si odgajio. To su stvari koje on želi.

Ovakve lažne Bude su ponekad vrlo opasne. Mnogi naši praktikanti kojima je Treće oko otvoreno misle da su videli Budu. Neki od njih će možda reći da je grupa Buda danas ušla u neki hram, a da ih je vodio taj–i–taj Buda. Taj će opisati kako je grupa izgledala juče, kako danas izgleda, i kako čim jedna grupa ode, dolazi sledeća. Ko su oni? Spadaju upravo kategoriju o kojoj govorimo – oni nisu prave Bude, već lažne. Ovakvi slučajevi su brojni.

Opasnije je ako se ovo desi u hramu. Ako ga sveštenici obožavaju, on će preuzeti kontrolu nad njima: „Ti me obožavaš, zar ne? I to činiš pri čistoj svesti. Pa, zar ne želiš da se kultivišeš? Ja ću se pobrinuti za tebe i reći ti kako da se kultivišeš.” On će za njih napraviti aranžmane. I gde će otići ako završe kultivaciju? Budući da ti je takvo nešto priredilo kultivaciju, nijedna škola na visokom nivou neće te primiti. Pošto on za tebe pravi sve aranžmane, ubuduće ćeš morati da ih slediš. Neće li tvoja kultivacija biti uzaludna? Rekao sam da je danas jako teško dostići Istinsko dostignuće u kultivaciji. Ova pojava je uobičajena. Mnogi od vas su na poznatim planinama i duž velikih reka videli Buda-svetlost, što uglavnom potpada pod ovu kategoriju. Lažni Buda ima energiju i može se pokazati, dok se pravo prosvetljeno biće ne otkriva tek tako.

U prošlosti je bilo relativno manje takozvanih zemaljskih Buda i zemaljskih Taoa. Sada ih, međutim, ima puno. Kad počine rđavo delo, viši životi ih ubijaju. Kad to treba da se desi, oni beže u statue Bude. Veliko prosvetljeno biće neće bez dobrog razloga narušiti principe svakodnevnih ljudi, a što je viši nivo jednog prosvetljenog bića, manja je verovatnoća da će se ono umešati u ljudske stvari, makar i malo. Na kraju krajeva, više biće neće iznenada razbiti Budinu statuu munjom, jer ono ne čini ovakve stvari. Zato će oni biti ostavljeni na miru kad uđu u statue Bude. Oni znaju kad su u opasnosti da budu ubijeni, pa pokušavaju da pobegnu. Znači, da li je Bodisatva Avalokitešvara koju si video zaista Bodisatva Avalokitešvara? Je li Buda kog si video pravi Buda? Teško je to reći.

Mnogi među vama razmišljaju o tome šta da rade sa statuama Bude koje imaju kod kuće. Možda su mnogi pomišljali na mene. Da bih praktikantima pomogao u kultivaciji, kazaću vam da možete učiniti ovako: Držeći statuu Bude u ruci, uzmite moju knjigu (jer knjiga sadrži moju fotografiju) ili moju fotografiju. Zatim napravite ručni gest Veliki lotosov cvet i zatražite od Učitelja da izvrši osveštenje, kao da to tražite lično od mene – i začas će biti obavljeno. Svi treba da znaju da ovo radimo samo za naše praktikante. Neki pričaju kako nose moju sliku kod rođaka i prijatelja, da bi oterali zle duhove. Ja nisam ovde da bih za svakodnevne ljude terao zle duhove – ovo je najveće nepoštovanje Učitelja.

Što se tiče zemaljskih Buda i zemaljskih Taoa, tu postoji još jedno pitanje. U drevnoj Kini mnogi su izvodili kultivaciju u udaljenim planinama i duboko u šumama. Zašto ih danas nema? Zapravo, oni nisu nestali; oni ne dopuštaju običnim ljudima da ih vide, ali nijedan ne nedostaje. Svi oni imaju natprirodne moći. Nije istina da su ti ljudi nestali tokom godina – svi oni su tu. Danas ih u ostalom delu sveta ima nekoliko hiljada, dok ih kod nas ima malo više, posebno u onim poznatim planinama i duž velikih reka. Ima ih i u nekim visokim planinama, ali oni svoje pećine zatvore pomoću natprirodnih moći, da ih ne biste mogli videti. Njihov proces kultivacije je relativno spor, a metode su im, u poređenju, nespretne, jer nisu uhvatili suštinu kultivacije. Mi, s druge strane, ciljamo direktno na srce čoveka i izvodimo kultivaciju u skladu sa osnovnom karakteristikom univerzuma, sledeći formu univerzuma. Prirodno, gong prilično brzo raste. Kultivacioni metodi se mogu rasporediti po piramidi – samo središnji put je glavni put. Kultivacija na sporednim putevima ne zahteva visok šinšing i na njima se može postići prosvetljenje bez dostizanja visokog nivoa kultivacije. Oni su ipak mnogo inferiorniji od glavnog puta prave prakse kultivacije.

Učitelj ovakve škole takođe uzima učenike. Pošto se njegovom kultivacionim metodom može dostići samo onaj nivo koji odgovara nivou šinšinga, svi učenici koje podučava kultivišu se samo prema ovom nivou. Što je sporedni put dalje od središta, njegovi zahtevi su veći, a njegova kultivacija je komplikovanija – jer ne hvata suštinu kultivacije. U kultivaciji treba pre svega odgajati sopstveni šinšing. Oni ovo još ne shvataju, verujući da je moguće kultivisati se samo trpljenjem muka. Zato su posle dugo vremena, kultivišući se nekoliko stotina, ili više od hiljadu godina, samo malo povećali svoj gong. Zapravo, oni gong nisu dobili kroz muke. Nego kako? Slično je kao sa svakodnevnim ljudima, koji u mladosti imaju puno vezanosti, ali dok stare, kako vreme prolazi, oni gubi nadu u budućnost. Njihove vezanosti prirodno se troše, oslobađajući ih. Ovako je i kod sporednih načina kultivacije: dok kultivator napreduje u kultivaciji sedenjem u meditaciji, u transu, trpljenjem muka, njegov gong raste. Ali on nije svestan da se njegove vezanosti svakodnevnog čoveka, tokom dugog perioda bolnog napora polako troše, a da mu gong raste sa postepenim oslobađanjem od vezanosti.

Naša praksa se fokusira i ukazuje na vezanosti. Napuštanjem ovih se može vrlo brzo napredovati u kultivaciji. Bio sam na nekim mestima gde sam često nailazio na te ljude, koji se kultivišu puno godina. Rekli su mi: „Niko ne zna da smo ovde. Mi se nećemo mešati u tvoj posao, niti praviti probleme.” Oni spadaju u relativno dobre ljude.

Bilo je i loših, kojima smo morali da se bavimo. Na primer, kad sam prvi put držao seminar u Guidžou, neko me je za vreme časa potražio da mi saopšti da njegov veliki učitelj želi da me vidi. Opisao je svog učitelja, i to kako se već mnogo godina kultiviše. Čovek je izgledao zlo, sa nekim žućkastim licem, i nosio je negativan či. Rekao sam mu da nemam vremena, odbijajući ga. Njegovog starog učitelja ovo je naljutilo, pa je počeo da mi pravi probleme, i to svakodnevno. Ja sam osoba koja ne voli da se suprotstavlja, niti bi imalo smisla suprotstaviti se ovakvom nekom. Kad god bi mi doneo loše stvari, ja bih ih naprosto očistio. Posle toga bih nastavio predavanje.

U vreme Ming dinastije bio je jedan taoista kog je tokom kultivacije zaposela zmija. Kasnije je ovaj taoista umro ne okončavši kultivaciju. Zmija je preuzela njegovo telo i na taj način odgajila ljudsko obličje. Veliki učitelj onog čoveka je bila upravo ta zmija u ljudskom obličju. Njegova priroda se nije promenila, pa se pretvorio u veliku zmiju da bi mi pravio probleme. U času kad je prešao granicu, uhvatio sam ga u ruku i upotrebio veoma moćan gong po imenu „rastvarajući gong” da rastvorim njegov donji deo tela, pretvarajući ga u vodu. Njegov gornji deo je otrčao kući.

Jednog dana je asistentkinju našeg centra u Guidžou kontaktirao njegov učenik, prenoseći da njegov veliki učitelj želi da je vidi. Otišavši tamo, asistentkinja je ušla u mračnu pećinu, gde ništa nije videla osim senke koja je unutra sedela, očiju koje su isijavale zelenu svetlost. Kad bi otvorio oči, pećina bi se osvetlila, da bi ponovo postalo mračno pošto bi zatvorio oči. Rekao je lokalnim dijalektom: „Li Hondži će ponovo dolaziti, i nijedan od nas mu neće ponovo praviti probleme. Pogrešio sam. Li Hondži dolazi da ponudi spasenje ljudima.” Učenica ga je upitala: „Veliki majstore, molim vas ustanite. Šta vam je sa nogama?” Odgovorio je: „Više ne mogu da ustanem jer su mi noge povređene.” Kad je upitan kako se povredio, ispričao je priču o tome kako mi je pravio probleme. Ipak me je na Sajmu orijentalne medicine 1993. u Pekingu ponovo napao. Pošto je uvek činio loše stvari i mešao se u moje prenošenje Dafe, potpuno sam ga eliminisao. Kad je on eliminisan, njegovi braća i sestre praktikanti hteli su da stupe u akciju. Tada sam izrekao par reči. Svi su bili toliko šokirani, i toliko su se uplašili da se niko nije usudio da išta učini. Takođe su shvatili šta se to dešavalo. Neki od njih i dalje su bili obični ljudi, iako se dugo kultivišu. Ovo su nekoliko primera vezanih za osveštenje.

Džujuke

Šta je džujuke? U krugovima kultivatora, tokom predavanja čigonga, mnogi ga predaju kao kategoriju kultivacije. U stvarnosti, to nije nešto što pripada kultivaciji. Predaje se kao vrsta majstorije, vradžbine i tehnike, a koristi oblike crtanja magičnih simbola, paljenja tamjana, paljenja hartije, izgovaranja bajalica, itd. Može da leči bolesti, a metode lečenja su mu jedinstvene. Na primer, ako je ženi na licu izrastao čir, praktikant će perom umočenim u cinober mastilo na zemlji nacrtati krug, i povući putaču u sredini kruga. Zatražiće joj da stane usred kruga, a onda će početi da baja. Potom će joj perom umočenim u cinober mastilo nacrtati krugove na licu. Dok crta, on će bajati bajalice. Crtaće dok perom ne napravi tačku na čiru, i tada je bajanje završeno. Kazaće joj da je sada dobro. Ona će zaista ustanoviti da se čir smanjio i da više ne boli na dodir, jer ovo može imati dejstvo. On može da leči manje bolesti, ali ne i veće. Šta će uraditi ako te boli ruka? Zatraživši ti da ispružiš ruke, počeće da baja bajalice. Dunuće ti u hegu tačku, tako da vazduh izađe na hegu tačku druge ruke. Osetićeš dašak, a kad budeš dodirnuo ruku, više neće biti bolna kao ranije. Pored ovoga, neki koriste metode paljenja hartije, crtanja simbola, lepljenja simbola, i drugog. Eto šta rade.

Sporedni putevi u okviru Tao–škole ne odgajaju život. Oni su u potpunosti posvećeni proricanju, fengšuiju , isteri­vanju zlih duhova i lečenju bolesti. Većina sporednih puteva koristi ove stvari. Oni mogu da leče, ali metodi koji se koriste nisu dobri. Nećemo ukazati šta se koristi za lečenje, jer naši praktikanti ne treba to da koriste, jer to nosi niske i vrlo loše poruke. U drevnoj Kini metodi lečenja su se klasifikovali po predmetima, poput metoda nameštanja fraktura, akupunkture, masaže, kiropraktike, akupresure, lečenja čigongom, lečenja travama, itd. Bili su razvsrtani u mnogo kategorija. Pojedini metod lečenja naziva se predmet, džujuke je bio razvrstan kao trinaesti predmet - odatle njegovo puno ime: „Trinaesti predmet džuju.” Džujuke nije nešto što pripada našoj kategoriji kultivacije, jer to nije gong stečen kultivacijom, već pre nešto kao tehnika.